U zvaničnom časopisu „Rak“, Udruženja za borbu protiv raka Srbije, ovaj članak je napisao onkolog dr Slobodan Čikarić, predsednik tog udruženja, koji veći deo godine radi u Sijetlu, SAD. I on zajedno sa koistraživačima iz Srbije i Crne Gore ustanovio je da nema benefit od hemoterapije.
Istraživački tim, na čelu sa dr Piterom Nelsonom iz Centra za istraživanje raka “Fred Hačinson” iz Sijetla (SAD) objavio je naučnoistraživački rad u stručnom časopisu “Nature Medicine 5 “, avgusta 2012. godine. Rezultati njihovih istraživanja su uznemirili američku javnost gotovo do šokantnih razmera.
Istraživači su došli do neočekivanog otkrića da jedan od tri do danas nezamenjivih terapeutskih modaliteta u onkologiji – hemoterapija, ne samo da ne uništava ćelije raka već favorizuje njihovu ubrzanu deobu, pospešuje rast primarnog tumora i njegovo infiltrativno – destruktivno širenje na okolna zdrava tkiva i diseminaciju (metastaziranje) u udaljene organe. Predmet istraživanja naučnika iz Sijetla bili su solidni tumori dojke, pluća, debelog creva i prostate.
Citostatski tretman ćelija raka navedenih tumora sproveden je:
- a – in vitro varijanti (kultura ćelija raka u Petrijevoj šolji)
- b – in vivo varijanti (solidni tumor okružen živim tkivom)
U obe varijante, ćelije raka napadnute su istom vrstom i istom dozom citostatika.
Citostatici su ćelije raka u in vitro varijanti uništili in toto. Međutim, solidni maligni tumori, okruženi zdravim tkivima, reagovali su na hemoterapiju na neočekivan način.
U početku citostatskog tretmana dolazilo je do delomične regresije tumora. Nastavkom hemoterapije dolazilo je do progresije bolesti: ubrzane deobe ćelija raka, rasta primarnog tumora i infiltracije okolnih zdravih tkiva kao i metastatskog širenja u udaljene organe.
Istraživači su uočili da zdrava tkiva koja okružuju maligni tumor utiču na ponašanje ćelija raka prema hemoterapiji. Utvrdili su da i zdrava tkiva oko tumora reaguju na citostatski tretman, posebno fibrozno tkivo. Fibroblasti u normalnim okolnostima produkuju protein (kolagen i hijalin) koji predstavljaju građevinski material za izgradnju fibroznih vlakana. Produkt fibroblasta je i protein šifrovan kao: WNT16B.
Prozvodnja ovog proteina se povećava pod uticajem citostatika. Što se aplikuje veća doza citostatika i produkcija proteina WNT16B se povećava čak 30 puta više u odnosu na normalne uslove (bez citostatika). Upravo ovaj protein (WNT16B) odgovoran je za rezistenciju ćelija raka na hemoterapiju i istovremeno je stimulirajući faktor za ubrzanu deobu ćelija raka.
Sledstveno tome, dolazi do bržeg rasta primarnog tumora, njegovog lokalnog širenja i metastaziranja na udaljene organe, što sve zajedno dovodi do letalnog (smrtonosnog) ishoda domaćina.
Delimična regresija solidnog tumora na početku hemoterapije je posledica produkcije relativno male količine proteina WNT16B. Nastavkom hemoterapije povećavaju se aplikovaone doze citostatika koje dovode do povećane produkcije WNT16B, a ovaj protein proizvodi kontraefekat hemoterapije na ćelije raka solidnih malignih tumora.
Naša dugogodišnja klinička istraživanja i iskustva u oblasti terapijskih modaliteta u onkologiji idu u prilog istraživačima iz Sijetla. Hemoterapija, kao pomoćni terapijski modalitet se primenjuje u samo strogo indikovanim slučajevima (udaljene meta promene i slično), vodeći računa o aplikovanim dozama citostatika.
U protekloj deceniji ovog veka, hemoterapija doživljava veliku ekspanziju u Svetu i u Srbiji. Za nabavku citostatika iz budžeta Srbije izdvojeno je 2004. godine 9.4 miliona evra, a 2011. godine 38 miliona evra. Ukoliko se potrošnja citostatika nastavi ovim tempom u narednih 15 godina iz budžeta Srbije će se u ove svrhe izdvajati milijardu evra.
Interesantni su onkološki protokoli o specifičnoj terapiji nekih solidnih malignih tumora koji se primenjuju na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije.
Za rak dojke, jedna verzija Protokola je dizajnirana na način kako sledi: 3 ciklusa FAC + radikalna operacija dojke + 3 ciklusa FAC + radioterapija + 3 ciklusa Taxol + Nolvadex.
Kada i ako bi se dr Piter Nelson upoznao s ovom šemom specifične onkološke terapije raka dojke, sigurno bi se veoma uzbudio. Višemesečni tretman raka dojke velikim količinama citostatika, koji prethodi radioterapiji dovodi do hiperprodukcije protein WNT16B, što ima za posledicu diseminaciju osnovne bolesti i radioterapija kao lokoregionalni pristup tumour je izlišna.
Potrebno je na ovom mestu istaći činjenicu da u Srbiji s porastom potrošnje citostatika raste i stopa mortaliteta od malignih tumora u proseku za 2.3% godišnje.
U Zapadnoj i Severnoj Evropi, SAD i kanadi, ova stopa opada u proseku za 1% godišnje već 15 godina.
Postavlja se pitanje kojim putem krenuti dalje kada je reč o primeni hemoterapije kod solidnih tumora. Lider istraživačkog tima iz Sijetla dr Piter Nelson sugeriše:
Menjati protokole o terapijskim modalitetima u onkologiji, posebno vodeći računa o smanjenju doza citostatika.